Почетна Молитве
Молитве ПДФ Штампа Ел. пошта

Онај ко нема у себи осећај Божијег присуства у свету, тешко да може да схвати зашто се неко Њему моли. Али онај ко осећа Бога, ко Га схвата као Личност која заиста постоји, тај по мери осећаја своје ограничености и грешности, покушава, опет по мери својих духовних снага, молитвом да се приближи Богу. Он неким својим унутрашњим чулом осећа и зна да ако се у овом свету и животу не приближи довољно Богу, а молитва је један од најефикаснијих начина за то, неће моћи ни да се нада да ће у оном свету и животу бити близу Њега. А не бити близу Бога (у духовном смислу), значи бити у паклу.

Молитва заиста јесте разговор човека са Богом. И то веома узвишен разговор. Али и опасан. Наравно, није Бог тај који чини да молитва може бити опасна, већ човек. Ако не стојимо скрушено пред Њим на молитви, свесни своје недостојности и истинске грешности, којом смо Га увредили, већ се још размећемо, као еванђељски фарисеј, таква молитва је огањ који ће нас прогутати. А ако на молитви стојимо као грешни цариник, који вапи Господу да му опрости (а ми смо далеко већи грешници него тај цариник, несумњиво), онда ће нам и Господ прићи, и све опростити. Наравно, не тражи Бог од нас да пред Њим понизно клечимо као робови, због тога што ужива у нашем понижењу, него зато што нам једино такав осећај душе омогућава исправан однос према Њему. Ко се понизи, узвисиће се. Можда је апсурдно, али је тако. Па ко од људи воли гордог човека? Нико. А кротког свако.

А како почети са молитвом? У почетку по мало, са кратким јутарњим и вечерњим правилом. Па ако се, и када се утврдимо у молитви, може се проширивати. У почетку се креће са пуно жара, али касније молитва може да постане и досадна, напорна. Међутим, одустајати се не сме. Баш за време молитве можемо да се уверимо да ђаво заиста постоји. Онда нам се зева, мисли лете на све стране, немамо снаге да стојимо на молитви ни тих десетак минута. А чим молитва престане, све постаје нормално. Искусни молитвеници кажу да морамо бити јако упорни и истрајни у молитви. А плод ће већ доћи једног дана. Јер не држимо ми правило, већ оно држи нас, да стално будемо у духовној кондицији. Наравно, мислити на Бога само ујутру и увече, није довољно да будемо духовно бодри. На Бога треба мислити цео дан, и молити Му се цео дан. Како? Исусова молитва је кроз векове и векове заиста најефикасније средство да будемо стално са Богом. Затим кратки молитвени уздаси попут: Господе, опрости мени грешном; Господе, помози; Пресвета Богородице, спаси нас - и слично.

Наравно, сама молитва без осталих еванђељских врлина неће нас спасити. Али, ко се истински моли, тај има и љубави према Богу, и према ближњем, тај онда заиста има веру која кроз љубав дела.

Међутим, некако најслађа бива молитва својим речима, тада заиста чисто и директно разговарамо са Богом. Са сузама најчешће. Тад можда најближе и будемо Богу. А и Он нама. Али, то бива понекад. Зато нам је Црква и прописала и оставила освештане и кроз векове потврђене молитве Светих отаца, које нам помажу да свекодневно будемо у молитвеном расположењу.

Јер молитва на чудесан начин преображава нашу у греху окорелу душу, омекшава је, чисти је, обожава је, и припрема за сусрет са Богом у вечности. Она већ овде отвара наше срце и пушта Господа да се у њега усели. А ко задобије Господа већ овде, тај ће мирно да се пресели у вечност, на место које је овде свеколиким трудом, па и молитвеним, заслужио.

 

Заштитник парохије

Свети Сава

Парохијски лист

Парохијски лист

Календар

Календар

Мултимедија

Фото галерија

Видео галерија