Почетна Саопштења Само слога Србина спасава
Само слога Србина спасава ПДФ Штампа Ел. пошта

Протојереј-ставрофор Јаков В. МарковићДраги моји парохијани,

Браћо и сестре, данас када живимо у Краљевини Белгији, где смо нашли свој нови дом, требамо бити лојални грађани ове наше домовине у којој живимо и у којој нам је омогућено да исповедамо своју православну веру, да славимо своју Крсну славу, да говоримо Српским језиком и пишемо српском ћирилицом, да учимо своју децу својој историји и култури.

Познајући добро Србе, Свети Владика Николај нам је поручио: Љубите пријатеље своје!

Нигде те љубави међу нама Србима нема довољно. Заједничког језика, тог знака разумевања, поверења и братске солидарности, заиста нема нажалост ни у нашој заједници у Белгији.

Реч је о трагичној судбини српској, коју је најбоље тумачио Владика Раде: "Крст носити нама је суђено, страшне борбе са својим и с туђином!"

Много је данас постављено тешких питања српском народу, толико много, да најчешће одустајемо од сваког. Одустајемо од сваког одговора, јер скоро да међу тим питањима нема места обичним, него су све тежа од тежих. То не значи да свако од нас, нема свакодневних питања и брига, али она битна, и најбитнија питања, која потресају сам корен нашег опстанка, преузимају надмоћ.

А то основно питање, које се пробија кроз сва друга питања је: има ли нас данас стварно потомака Кнеза Лазара косовског страдалника, Светог Владике Николаја, Преподобног Оца Јустина Ћелиског, Блажено почившег Патријарха Павла, Његошa... или већ нема?

Ако нас има, како то сведочимо својим животом и радом пред собом, и пред другима народима? Можемо ли данас рећи, себи и другима, има нас, постојимо, а да не испаднемо смешни, и да то већ сутра видно не оповргнемо неким новим међусобним свађама и деобама?

Како да имамо образа казати да нас има и да смо Небески народ кад је пуно доказа да сами себи спремамо непостојање? Како да кажемо да нас има, кад смо толико учинили, и толико још чинимо да нас нема, и да нестанемо?

С друге стране, и на највиша и најтежа питања имамо безброј неистинитих одговора.

Јер, шта нас кошта да говоримо да нас има православних Срба, да смо сложни, и да смо наследници наших часних и Светих предака, и да имамо извесну будућност, а да у то и сами не верујемо, него тако злоупотребљавамо наивност и тајно очекивање оних који би, волели да је тако?

Има неколико битних питања, која су уграђена у само духовну природу човекову, и она су неуморна, она увек питају и пропитују, посебно ако се човек усуди да на њих стварно одговара. А једно од тих питања је сигурно поставио Растко Немањин Свети Сава сам себи, пре него што је кренуо на свој пут. То питање је засигурно било врло просто, као: Ко сам ја, и шта је мој живот? Шта је мој живот, ако се топи у непостојање, ако га гута мртви заборав и гладна смрт?

Знамо да је на њих добио одговор, јер је преко Растка узрастао у Светог Саву. Свети Сава је велики пример, како питање које једном из темеља постави себи човек, добија одговор којим се проналази и разоткрива живот и човек. Његов живот постао је тај одговор. Његов живот постао је одговор којим српски народ, пролазећи кроз разна искушења, наново проналази себе. А његов живот је постао одговор, јер се кроз одговор на свој живот, сав дао Богу и свом роду.

Данас такође, да опстанемо и одолимо претњама, да се одржимо на страшним ветрометинама, "Јер високе Горе сви ветрови бију", морамо тражити ослонце у вери.

Наши преци су се молили "Покажи ми, Господе, пут којим да идем". Стаза, проверена, постоји, она што води од Студенице и Хиландара то је светосавска стаза, столећима за нас Србе спасоносна, коју треба одржавати и неговати. Светосавски дух нас је, као народ, ујединио и високо подигао, вековима нас је надахњивао и оплемењивао.

У тешким околностима, које предуго трају у Отаџбини и нашим деобама у Расејању , неизбежно су пропале многе вредности, не само материјалне него и моралне. Порушен је цео систем етичких и људских вредности, које су нас красиле.

Сада је тренутак да се измире сва завађена браћа, да утихну сви расколи и деобе.
Морамо повратити поверење и неговати узајамну љубав, слогу, родољубље, светосавље и тврду православну веру с нашим лепим обичајима.

Ко доброту сеје, љубав жање, то треба сви да имамо на уму. Где је слога ту је и Божји благослов.

Немам другу реч да вам кажем данас, децо моја духовна, љубите једни друге, праштајте једни другима!

Јер само слога Србина спасава!

 

Ваш прота Јаков

 

Заштитник парохије

Свети Сава

Парохијски лист

Парохијски лист

Календар

Календар

Мултимедија

Фото галерија

Видео галерија